Migrena – kako ublažiti bol

Mučnina, osetljivost na svetlost, agonija – patite li od migrenske glavobolje? Migrenska glavobolja može se pojaviti u svim uzrastima, ali se obično prvi put javlja od 20. do 30. godine1. Međutim, šta je zapravo migrena? Koji je najefikasniji lek za migrenske glavobolje?

Šta je migrena?

Upravo zato što toliko ljudi od nje boluje, u poslednjih nekoliko decenija istraživanja su se intenzivno bavila pojavom migrene.

Prvo moramo da istaknemo da tačni uzroci migrene još uvek nisu sa sigurnošću utvrđeni. Migrena je isuviše kompleksno stanje. Tokom vremena su naučnici nastavili da razvijaju nove teorije o nastanku migrene. Međutim, mnoge od tih pokušaja da se ona objasni osporila su dalja istraživanja.

Naučnici trenutno pretpostavljaju da migrene izazivaju povremeni poremećaji u regulaciji bola u mozgu. Šta se događa tokom epizode migrene? Faktori poput nasledne predispozicije utiču na određene ćelije u moždanom stablu. Kod tih ćelija se razvija preosetljivost tokom epizode migrene. To ne ostaje uvek ograničeno na jedno područje. Može da se proširi i na trigeminalni nerv, a to je nerv koji prolazi kroz velike delove lobanje u neposrednoj blizini svih krvnih sudova mozga.

Ako se trigeminalni nerv iritira tokom migrene, to izaziva stvaranje pogrešnih signala bola. Istovremeno se otpuštaju supstance koje šalju poruke i one šire krvne sudove i izazivaju upalne reakcije, između ostalog. Na taj način nastaju tipični simptomi migrene. Prema aktuelnim teorijama, dakle, migrene izazivaju urođene specifičnosti obrade stimulusa u mozgu obolele osobe.

Česte nuspojave migrene

Ikona osetljivosti na svetlost i buku kod migrene

Preosetljivost na svetlost i buku

Ikona pomoci kod mucnine i povracanja.

Mučnina/povraćanje

Ikona pomoci kod glavobolje

Glavobolja

Prepoznavanje simptoma migrene  

Osobe koje boluju od migrene obično doživljavaju tipične epizode bola najmanje jednom mesečno. Mnogi ih osećaju i češće zbog mnoštva okidača: stres, promene vremena, fluktuacije hormonske ravnoteže kod žena i bezbroj drugih faktora mogu da aktiviraju migrenu. To je često veliki izvor stresa kod osoba koje od nje boluju. Tokom akutne epizode migrene oboleli nije u stanju ili je jedva u stanju da vodi svakodnevni život. Simptomi su često prejaki.

Većina ljudi koji pate od migrene doživljavaju migrenu bez aure (migrena bez neuroloških deficita). Simptomi obuhvataju sledeće:

  • jaka ili veoma jaka glavobolja, obično pulsirajuća samo na jednoj strani glave
  • Mučnina i/ili povraćanje
  • Preosetljivost na zvuke, svetlost i mirise
  • Pogoršanje simptoma usled fizičke aktivnosti 

Oko 15-25% obolelih od migrene pate od migrene praćene aurom1 (migrena sa aurom) koja se razvija polako, u periodu od 5 do 20 minuta i traje do sat vremena. Znakovi oblika migrene mogu da budu 

  • vizuelne smetnje kao što je zamućen vid, bljeskovi svetlosti, treperave cik-cak linije,
  • trnci koji se kreću od vrhova prstiju do glave,
  • paraliza,
  • smetnje u govoru,
  • slabost i/ili vrtoglavica. 

Stvarna faza glavobolje sa tipičnim propratnim simptomima sledi nakon aure.

Predznaci i znaci migrenskih glavobolja

Migrenu sa aurom naročito karakterišu simptomi slični onima kod moždanog udara. Ako niste sigurni ili ako su simptomi nastupili naglo i traju duže nego obično, odmah se obratite lekaru radi temeljnog pregleda kako biste izbegli nepotrebne rizike. Simptomi migrene će nestati, ali moždani udar može imati trajne posledice.

Većina obolelih može da predvidi napad migrene dan-dva unapred, uz tipične znake sa sve većim intenzitetom. Predznaci su:

Zena koja pati od migrene
  • razdražljivost
  • umor
  • teškoće u koncentraciji
  • ogromna glad za određenom vrstom hrane (koja se često pogrešno smatra okidačem epizode)
  • depresivno raspoloženje
  • euforija
  • žeđ
  • digestivni problemi, poput zatvora 

Migrena ponekad može da se javi u obliku aure koju ne prati glavobolja U tom slučaju, oboleli pati samo od tipičnih simptoma migrenske aure, ali bez propratne glavobolje. Ako se to često ponavlja, posetite lekara. Lekar će utvrditi značaj simptoma i preporučiti odgovarajuće metode za sprečavanje i prevenciju migrene.

Prepoznavanje okidača akutne migrene

Iako uzroci migrene kao oboljenja nisu još potpuno utvrđeni, mogući okidači epizoda dobro su poznati. Ti okidači mogu da pokrenu lančanu reakciju koja se završava pulsirajućom glavoboljom, mučninom i drugim simptomima.
Međutim, nisu svi okidači jednako važni za svakog obolelog od migrene. Reakcije koje ljudi imaju na okidače značajno se razlikuju od osobe do osobe. Mogu se vremenom i promeniti. Mogući faktori obuhvataju sledeće:

  • promene uobičajenog svakodnevnog ritma (npr. ustajanje ili odlazak na spavanje u različito vreme, premalo ili previše sna ili čak preskakanje obroka)
  • fluktuacije hormonske ravnoteže (kao npr. one tokom menstruacije)
  • buka
  • promene temperature ili drugi uticaji vremenskih prilika
  • određene namirnice (npr. crno vino, određene vrste sira ili banane)
  • stres ili kasnije naglo opuštanje (npr. na početku godišnjeg odmora)
Zena drzeci glavu od bola

Mesto bola

Migrenske glavobolje su jednostrane

Tipični simptomi

Preosetljivost na buku, svetlost i mirise

Lekovi protiv bolova

Potrebno ih je uzeti na vreme

Okidači

Prepoznavanje i izbegavanje okidača

Migrena: Učestalost i trajanje 

Dok se kod nekih obolelih migrena javlja jednom ili dvaput mesečno, drugi pacijenti pate od glavobolje mnogo češće. Neki imaju hroničnu migrenu, što znači da pate od glavobolje 15 dana mesečno ili više.1

Kako se učestalost migrenskih napada razlikuje od pojedinca do pojedinca, oni mogu da traju od nekoliko sati do tri dana. Bol koji traje duže od toga naziva se Status migraenosus (trajno stanje nalik na migrenu). Ako se epizoda ne završi sama od sebe, trebalo bi se posavetovati sa lekarom. Lekar će odrediti potrebnu terapiju.

Trajanje migrene može da je razlikuje od tenzione glavobolje, ali jedino ako simptomi traju duže od tri dana. Razlog za to je što epizode glavobolje kod obične migrene traju od 4 do najviše 72 sata. Tenzione glavobolje, međutim, mogu da traju od 30 minuta do sedam dana. Ako bol ne prestane nakon tri dana, verovatno je uzrok tenziona glavobolja. Pre toga se diferencijacija mora oslanjati na propratne simptome.2

Kako napreduje migrena? 

Kada nastupi faza glavobolje, bol nije uvek fokusiran samo na jednom mestu. On može da migrira. Prvo se pojavljuje kao difuzni bol u području vrata, pa se ponekad razbukta na levoj, a ponekad na desnoj strani glave. Intenzitet migrene takođe može da varira. Može da počne slično tenzionoj glavobolji, odnosno bol može da bude tup, pritiskajuć i sl. Kako se vrhunac približava, pacijent koji boluje od migrene obično oseća karakterističan pulsirajući bol, mnogo intenzivniji nego što bi bio kod tenzione glavobolje.

Simptomi se postepeno ublažavaju nakon faze glavobolje. Kada nestanu, pacijent ulazi u poslednju fazu procesa migrene. Obično se oseća umorno i iscrpljeno zbog prethodnih simptoma. Potpuni oporavak može da potraje neko vreme.

Epizode migrene smanjuju kvalitet života 

Trajanje i tok migrene predstavljaju veliki napor za obolele, ne samo u akutnoj fazi. Čak i tokom perioda bez simptoma, misli pacijenta su često usredsređene na to kada će uslediti sledeća epizoda i koliko će ona trajati. To može značajno da utiče na kvalitet života. Strah od nove epizode migrene predstavlja neprekidnu zabrinutost i utiče i na slobodne aktivnosti. Mnogi ljudi oboleli od migrene pitaju se da li uopšte mogu da učestvuju u nekim događajima. Neki čak planiraju svoje slobodno vreme na osnovu toga da li očekuju epizodu. Drugi se, pak, potpuno povlače kako bi izbegli dodatni stres. To, međutim, može da izazove osećaj uznemirenosti i stres, što može negativno da utiče na učestalost i trajanje migrene.

Ljudi koji boluju od migrene trebalo bi da zatraže pomoć kako bi izašli iz ovog začaranog kruga. Oni mogu popraviti kvalitet života uz odgovarajuću terapiju. Aspirin® 500, na primer, dokazano ublažava glavobolje izazvane migrenom. Kliničke studije acetilsalicilne kiseline u oralnim oblicima u dozi od 0,3 grama do 1 grama su pokazale efikasnost u otklanjaju bolova, kao što su glavobolja u tenzionog tipa i migrena. Aktivni sastojak, acetilsalicilna kiselina, inhibira prenosioce signala bola (prostaglandine) i tako smanjuje osetljivost na bol. 

Akutna epizoda migrene: šta možete učiniti odmah 

Šta pomaže protiv migrene u akutnoj situaciji? Lečenje migrene zahteva drugačije mere zavisno od okruženja u kom se oboleli nalazi kada počne mučna glavobolja. 

  • Odmor i opuštanje. Odmor najviše pomaže kod migrene i stoga bi trebalo da ima najviši prioritet uz lekove. Povucite se u mračnu i tihu prostoriju i lezite.
  • Lekovi protiv bolova. Moguće je efikasno ublažiti simptome akutne epizode lekovima protiv glavobolje. Ako se uzmu rano, mogu obolelom da pruže veliko olakšanje i pozitivno utiču na jačinu aktivne epizode migrene. Više o tome pročitajte u nastavku.
  • Najbolji izbor je kombinacija lekova protiv bolova i drugih mera. Koristite kućne metode kao što je jaka kafa. Kofein ima spazmolitičko dejstvo. Međutim, taj se savet ne odnosi na svakoga. Kafa može i da pogorša mučninu tokom migrene.
  • Naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom stimuliše cirkulaciju i može da bude potporna terapija.
  • Napravite ledenu kupku za stopala u kombinaciji sa refleksološkom masažom stopala. Masiranje neuralgijskih tačaka nožnih prstiju i hladna voda pozitivno utiču na cirkulaciju u glavi.

Lekovi protiv migrene 

Pored odmora, lekovi su drugi najvažniji stub borbe protiv migrene. Zaslužuju posebnu pažnju.

Nemojte da uzimate lekove protiv migrenske glavobolje duže od deset dana mesečno i nikako duže od tri dana uzastopno. U suprotnom, postoji rizik od nastanka trajnih glavobolja izazvanih prekomernom upotrebom lekova.

Prevencija migrene: kako da sprečite da do nje uopšte i dođe 

Izbegavanje ili smanjenje okidača:

Da biste sprečili epizode migrene, važno je da prepoznate i izbegnete svoje lične uzroke migrene (okidače). To je kod nekih faktora lakše, ali kod drugih je veoma teško. Počnite tako što ćete utvrditi svoje okidače.

Taj zadatak će vam biti lakši ako vodite dnevnik migrene u koji ćete beležiti okolnosti svake epizode migrene kako biste pratili zajedničke faktore i obrasce korak po korak. Možete da unesete i vreme pojavljivanja i simptome u pripremljene tabele. Tako ćete lakše kasnije opisati lekaru svoj problem sa glavoboljama. Lekar iz toka vaših epizoda bola i njegove prirode može da izvuče važne zaključke za buduću terapiju pre nego što preporuči mere za sprečavanje epizoda migrene. Dnevnik migrene se često naziva i dnevnikom glavobolje.

Izbegavanje negativnog stresa i odmaranje:

Izbegavanje stresa je najvažniji faktor u sprečavanju migrene. Mentalni stres, bez obzira na to da li su razlozi porodični ili poslovni, čini da se osoba koja boluje od migrene oseti kao da nema priliku za predah. Pacijent se oseća sve preopterećenije. Stres često pokreće tenzione glavobolje ili migrene. Imajte na umu: priuštite sebi pauze koje ćete upotrebiti isključivo za odmor i rekreaciju. Postoje neke korisne tehnike za to, kao što je progresivna mišićna relaksacija po Džejkobsonu (Jacobson) ili joga. Redovne sportske aktivnosti će opustiti i telo i um. Sportovi izdržljivosti, poput trčanja ili vožnje bicikla, naročito su korisni.

Rutina umiruje migrenu:

Kada je migrena u pitanju, za glavu je dobra rutina. Promene u odnosu na normalnu dnevnu rutinu mogu preopteretiti glavu i postati okidač za epizodu. Stoga je dobro jesti što redovnije i, ako je ikako moguće, uvek u isto vreme. Možete dodatno da pomognete svom nervnom sistemu tako što ćete održavati ujednačen ritam odlaska na spavanje i buđenja, čak i tokom vikenda i praznika.

Lekovi kao profilaksa za migrenu:

Pacijentima koji pate od naročito jakih i čestih migrena mogu da se propišu preventivni lekovi. Oni obično značajno smanjuju učestalost i jačinu migrene.